Broj različitih virusa i ostalih malicioznih programa broji se milionima, a ako bismo računali i njihove varijacije, onda govorimo o stotinama miliona. Iako su svi operativni sistemi ranjivi, uključujući čak i one na mobilnim telefonima i tabletima, većina tih zlonamernih programa pisana je za Windows OS-e. Jeste li se zapitali zašto je to tako?
Prvi, najlogičniji odgovor na to pitanje je da je Windows daleko najpopularniji OS pa stoga i pisci malicioznih programa ulažu najviše napora upravo u tom smeru. Kad se već trude da naprave zlonameran program, logično je da će pokušati sa njim da naprave najveću štetu. Ovaj odgovor jeste tačan, ali nije jedini. Postoji još nekoliko bitnih faktora zašto baš Windows, a ne neki drugi OS.


Da bismo dali potpuniji odgovor, moramo malo da zavirimo u istoriju računara i operativnih sistema. Dok je recimo Linux od samih početaka pravljen da bude multikorisnički OS koji će da radi na mreži, a Mac OS je razvijan u potpuno zatvorenom okruženju (pri čemu je takođe baziran na Linux-u), Windows je nastao na potpuno drugi način. Kod pomenuta dva sistema od početka je vođeno dosta računa o sigurnosti i pravima pristupa pojedinim delovima sistema. Korisnik ili program nisu mogli da „prčkaju“ svuda, već samo tamo gde je administrator dozvolio. Windows je sa druge strane nastao iz MS DOS-a – operativnog sistema namenjenog jednom (izolovanom) korisniku. DOS nije imao nikakve korisničke naloge, nije imao razvijene polise prava pristupa fajlovima, niti bilo kakve druge sigurnosne restrikcije. Ni prve verzije Windowsa (zaključno sa Windowsom Me) nisu bile ništa bolje. One su praktično predstavljale grafički interfejs za DOS i u potpunosti su se oslanjale na taj, već tada zastareli OS. Praktično sve do pojave Windowsa XP SP2, Microsoft nije imao operativni sistem koji je obraćao pažnju na sigurnosne aspekte. XP u sebi nije imao Firewall, i sve veća izloženost Internetu omogućila je zlonamernim programima lagan „upad“ u nezaštićene sisteme. SANS Internet Storm Center, globalni centar za monitoring cyber napada, u jednom trenutku je objavio da je očekivano da Windows XP u proseku bude zaražen samo četiri minuta nakon što nezaštićen pristupi svetskoj mreži. Još jedna stvar je pogubno uticala na drastično povećanje stepena zaraženosti XP-a. Zloglasna „autorun“ funkcija koja je automatski pokretala CD-ove i USB-ove zamišljena kao pomoć korisnicima da ne moraju da klikću da bi pokrenuli neki program, pokazala se kao fantastična pomoć hakerima koji su hteli da zaraze nečiji računar.
OK, Windows XP je doneo i multikorisnički pristup, sa dodeljivanjem prava korisnicima – ali kako je u ljudskoj prirodi da žele da budu na vrhu piramide, u ovom slučaju „Administrator“ sistema, a ne tamo neki „User“ kome je pola stvari zabranjeno, i to je samo olakšalo posao malicioznim programima. Ukratko, sve do XP-a SP2, Microsoft nije razmišljao o opasnostima koje donosi Internet i to im se obilo o glavu u vidu ogromnog povećanja broja malicioznih programa za njihove OS-e.
Druga bitna činjenica koja je uticala na to da Windows bude daleko ispred svih, kada su u pitanju opasnosti od virusa je njegova otvorenost. Svako ko ima programersko znanje može da napiše program za Windows. Sa jedne strane, to je dovelo do velike popularnosti ovog OS-a, ali je, sa druge strane, otvorilo vrata lakoj distribuciji malicioznih programa. Download sajtovi sumnjivog porekla, pa čak i originalni sajtovi proizvođača sa malicioznim softverom koji je „umotan“ u neku naizgled korisnu aplikaciju za Windows, predstavlja potpunu suprotnost u odnosu na programe namenjene ostalim OS-ima. Piratizovane komercijalne aplikacije takođe su jedan od značajnih izvora zaraze. Linux distribucije obično su prepune korisničkog softvera i korisnici često nemaju potrebe da instaliraju bilo šta drugo. Uz to, programi za ovaj OS su mahom besplatni. Android aplikacije se skidaju centralizovano sa marketa koji je nadgledan i tu je opasnost od zaraze svedena na najmanju moguću meru… A da biste na svom tabletu ili telefonu omogućili da se instalira aplikacija sa nekog drugog izvora morate to da eksplicitno navedete u setovanjima uređaja.
Mogli bismo ovako da navodimo još na desetine razloga koji su doveli da Windows bude najviše izložen napadima malicioznih programa. Greške koje su učinjene u prošlosti ne možemo da ispravimo, ali znanje da u Windowsu postoji velika opasnost od zaraze učiniće da sledeći put kad poželite da preuzmete neki fajl, prvo razmislite sa koje lokacije on dolazi, šta radi, da li vam se nešto čini sumnjivim i da li je možda zaražen. I naravno, ako do sada već to niste uradili, instalirajte firewall i antivirusni program…