Preko njih se odvija 99 odsto ukupnog internet saobraćaja. Jeftiniji su od satelita, mogu da traju 25 godina, a njihov kapacitet se iz dana u dan povećava, pa zbog toga danas ne moramo da brinemo da ćemo potpuno ostati bez interneta.

Veliki broj ljudi misli da su sateliti najzaslužniji za omogućavanje pristupa internetu i njegovo korišćenje, ali to nije slučaj već neko vreme. Skoro 99 odsto ukupnog internet saobraćaja odvija se pomoću ovih kablova koji se nalaze na dnu okeana. Sateliti se uglavnom koriste za ruralna mesta.

Kapacitet satelita je ograničen. Optički kablovi mogu da prenose veći broj podataka, a pritom su i mnogo jeftiniji. Oni su korišćeni od samog nastanka interneta, a sada se postavljaju i na nova mesta zbog sve većih potreba, ali i na već razvijenim rutama u slučaju kvara. Tone kablova povezuju najveće gradove na svetu.


Najveći broj kvarova je zbog raznih ljudskih aktivnosti kao što su pecanje ili bacanje sidra, ali tu su i geološki faktori poput zemljotresa, i pomeranja tektonskih ploča. Poslednji veći kvarovi desili su se u Japanu 2011. zbog cunamija, uspeli su da izdrže zahvaljujući prebacivanju saobraćaja na druge puteve, i prošle godine u Mediteranu se desilo oštećenje na kablu koji povezuju Istočnu Afriku i Evropu.

Dosta godina je prošlo od poslednjeg totalnog prekida internet saobraćaja. Veliki broj zemalja se trudi da ima što više kablova u slučaju da se neki od njih ošteti. Ukoliko zemlja poseduje na primer jedan i on se pokvari, onda će ona potpuno ostati bez interneta.

Postoji oko 13 kablova koji su u funkciji preko Atlantika, a manje od 20 odsto njihovog kapaciteta je trenutno u upotrebi. Od 2003. godine nema novih optičkih kablova u ovom okeanu, jer je njihova upotreba mala zahvaljujući tehnologiji koja konstatno napreduje, pa se tako i njihov kapacitet povećava.

Operatori konstantno unapređuju kablove kako bi prenosili veći broj podataka, i ne postoji opasnost od njihove iscrpljenosti. Kapacitet kablova zavisi i od zemalja za koje su namenjeni, pa su tako oni u Atlantskom okeanu većeg u odnosu na one u Istočnoj Africi na primer.

Cena ovih kablova je nekoliko stotina miliona dolara, i zavisi od njihove dužine,kao i od toga koliko lokacija povezuju.

U suštini skoro cela planeta je povezana, ostala su samo još neka udaljena ostrva. Danas više ne moramo da brinemo da će doći do potpunog prekida interneta, jer postoje i sigurnosni kablovi u slučaju kvarova, ali povećanje njihovog broja sigurno neće biti na odmet.