Sultanat Osmanska imperija

Federacija Osmanske Imperije

Evropsko-Azijski Kanton / Županija
Općina Caringrad

Mjesna zajednica Topkapi

PISMO SULEJMANA VELIČANSTVENOG
Dragi Kenane, kako si ?
Rekoše mi da si neki dan dolazio, ali nisam bio kod kuće. Znaš i sam da sam uglavnom na kopitama, kod kuće rijetko. Halali, da si se najavio mogao sam i planirati, a ovako zatekao si me. Kaže mi Bali-beg da ste malo sjedili, pa mi reče da si mu se žalio da me ne gledaš. Daj, molim te, nemoj se oko toga uzrujavati, pa nismo djeca. Znam ja kako je to, počneš gledati, pa se onda vežeš i sve ostavljaš da stigneš pogledati. Znam ja to po sebi, ja ponekad pogledam „Izgubljena čast“ i „Kad lišće pada“, pa bogami uhvatim sebe kako sve ostavim i pljohnem na onu sećiju, pa do ponoći. Sutra ustanem satran, nenespavan i kontam, pa jebo te Sulejmane što ti to treba, nisi ti više od dvadeset godina.
Čujem i da si se oženio. Čestitam, da budete živi i zdravi i duga vijeka. Preći ćemo vam ja i Hurem. Javiću ti kad budemo mogli.
Ne znam jesi li čuo i ja sam se vjenčao. Jebi ga stari, smirio se. Vala ako je iko mogao ih mijenjati, ja sam, ali dokundiše i to. Nema više kakvu mi iz one ložnice nisu dovodili.
Oženio Hurem. Ne znam znaš li je. Fina žena, čista, znam joj ja mater, baš iz fine i čiste familije.
Materi mojoj baš i nije pravo, pa sad malo i ne govorimo, puše kroz kuću, ali proći će je. Jebi ga stari, nije ni ona mene pitala kad je snimala neke gologuzije, pa sad ne mogu otići zauzeti neku zemlju da mi to ne nabiju na nos. Ne bude mi baš ugodno, nekad me bude sram k'o kurve. Ali, de, mati je. Opet ne dam na nju.
Hatidže je dobro, opet trudna, mašanla. Ona i Ibrahim baš fino se paze. Huda nije imala sreće sa onim djetetom, ali eto sad je opet noseća, pa biće akobogda.
Neki dan baš, pa eto kad sam se vjenčao, to jutro bahnu Zumbul aga ranom zorom, sav usplahiren, još on 'nako brate nekakav pederast, da kaže da Ibrahim nije dobro. Hatidže ustala, njega nema, poletila da vidi đe je, kad on u sobi sa onom Kalfom Nigar go do pasa. Ja sam mislio da će ona, kako je strašljiva, roditi na dovratku. Kad ono, moj brate, baš Ibrahim nije dobro. A i on k'o dijete. Opere kosu, istušira se i na konja. Pa ne može ni biti dobro. Ledeno, on vruć iz hamama i malo fali da te propuha probije. Sreća, dođe doktor, nema Ibrahim ni ovjerene knjižice ni plaćene premije, ali haj doktor radi mene ga pregleda. Baš ga izgleda gadno probilo. Ja izveo doktora da ga počastim, ma kakvi, neće ni da čuje. Makar djeci za čokoladu, ma kakvi. Kaže, neću Sulejmane, nemoj da se čujemo oko toga.
I tako, deveram sad. Taj zet slab, mati digla nos, Mahidevran pomaže, nema je presukala se k'o hlad. Hej, a 'naka žena bila. Sam ne znam đe udaram. Haman i ne idem nikuda, imam fin balkon pa malo izađem na zrak, vidjećeš kad dođeš, pa ćemo raspaliti roštilj. Doduše pravim i nakit pomalo, kad stignem. Učlanio sam se u Kulturno-umjetničko društvo „Đuzlema“ iz Carigrada u ovu sekciju kućna radinost. Volio bih ja folklor, pa malo poigrati, ali nemam kad. A ovaj nakit mogu i kod kuće.
Kaže Hurem da uzmemo neki plac sebi na moru, pa sklepamo šta vikendice. Ovaj moj mali Mustafa ima bronhitis pa mu paše more, a nisam ni ja bio godinama. Kad ću ? Pa, ja nisam dana bio ni na godišnjem ni bolovanju. Veli državni pos'o. Ma, jeb'o ti državni pos'o. Nije to ništa.
Pa sam kontao na proljeće da zauzmem šta na Bliskom istoku, okolčim pa neka do boljih vremena. Sad i nisam baš sa parama. Ne možeš ti, dragi Kenane, to niko ne čuva. Bom k'o kad nije njegovo. Svako malo halve se prave, nosaju po palači, a bacamo slatko. Napravi se kolač i ne pojede se, e sad daj friške halve. Pa, jebi ga.
Znaš li ti da mene mjesečno izađe haman hiljadu maraka samo lojnih svijeća za rasvjetu.To niko ne gasi za sobom, gori po cijelu noć, a ti Sulejmane plaćaj.
Hej, da ti ne zaboravim reći, prošle hefte bili su kod mene ovi tvoji, mislim tvoji zemljaci. Dragi Kenane, šta je ono, kakva je ono sorta !
Hurem taman pekla glavušu, ja donio nekog kiselog kupusa iz Budima, pa bom eto skin'o se u pidžamu, reko' da jedem pa ćemo leći. Kad neko lupa.
Ona ustade, čujem ja viče ona: „Hajte bujrum, bujrum“. Kad ono ovi tvoji, ovaj Zlatko, Milorad, Dragan i moj imenjak Sulejman. Hej, u ta doba.Valjda sjedili negdje pa navratili. I haj' sjeli smo mi malo, popili su oni, baljezgaju.Vidim ja oni ovog mog imenjaka nešto zajebavaju. Kontam ja da je on bio sa njima, ali da izgleda više nije, a on se hudnjak šlepa uz njih, ne bi li išta. Meni ga bude haman i žao. Kasno je stari, iš'o bih ja leći, ja ujutro moram za Beč, ali kakvi, ne otkivaju oni. Ti znaš da sam ja kod vas napravio onaj most u Mostaru, neke džamije. Šta ćeš, te godine dobro radio, bilo para, pa haj' da uložim u nekretnine, to nikad neće propasti. I ja zametnem kavgu, samo neka idu, Bog im dao. Kažem ja ovoj dvojici, pa jebem ga ja jesam li ja to pravio da vi razvaljujete. Hej, njih dvojice ne bude sram ni zehre. Bom stari poče i ovaj moj imenjak, lipo mu bude drago da se ima za šta uhvatiti, počeše se oni između kačiti, e reko' dobro je. Ljudi ja moram leći, ja rano ustajem a i ova žena ima malehnu djecu. Fakat oni ustadoše i bogami odoše. Čujem je gdje se oni u ulazu raspravljaju dok su se nazuvali, mislim: Ma, ko vas jebe, imam ja pametnijeg posla. Nije mi žao, bogami, nisam stisnust ni pojesti, ni popiti, ni počastiti, ali šta ćeš mi u nevekat. I odoše.
Hurem malo bilo neugodno, ali ne zna ona njih, k'o kad je žena nova u familiji. I tako, stari moj, eto vrti se oko toga, pos'o-harem-pos'o.
Ne daj Bože nikome.
Moram ići. Čujem gdje Ibrahim kašljuca, a moram mu odnijeti i sirup da ne budi Hatidžu. Gotova je roditi, pa da je ne stresamo.
Da ti kažemo dođi, nas je red.
Hoćemo bogami, preći ćemo ti ja i Hurem, možda baš za vikend. Poselmi svoje, majku Subhiju posebno. Sjeća se ona mene, samo reci poselamio te Sulejman. Znaće ona. Čuvaj se.
Uz maksuz selam,
Sulejam Kanuni Veličanstveni
Dostavljeno:


-Ibrahim paša ( kad dođe sebi )
-arhiva